Бијело Поље

Аутор: Влаjко Николић

1_6.jpg

БИЈЕЛО ПОЉЕ

Бијело Поље је град на северу Црне Горе. Смештен је у плодној и богатој долине реке Лима. Бјелопољска општина има око 68 000 становника и простире се на територији од око 924 км². To га чини трећим градом по броју становника и четвртим по величини у Црној Гори.

Осим градског језгра и приградских насеља по околним брдима и долинама река налази се преко 100 села. Бијело Поље је некад имало развијену индустрију. Индустријализација је у другој половини XX века довела до емиграције становништва из села у град. Распадом Југославије распала се и индустрија. Долази до приватизације фабрика(читај: легалног присвајања нароне имовине од стране неких  ,,мистериозних“ људи). Ове околности довеле су до тога да сеоска домаћинства остану напуштена,а радници из фабрика отпуштени и остављени на улици. Нажалост то није само проблем у Бијелом Пољу и Црној Гори, већ и у свим Југословенским државама приватизација је људима донела само несрећу.

Општина обилује природним лепотама. Назив Бијело Поље потиче од имена цвета бела рада. Гледајући са Оброва,брда у близини града,некада се видело поље пуно белих рада. Околна насеља и села смештена су у долинама и брдима око река: Лима,Љешнице,Бистрице, Љубовиђе и Брзаве. Поднебље је веома погодно за развој пољопривреде. Некада је то била основна делатност становништва овог подручја,тако да су велика пространства била била засијана разноврсним житарицама. На подручју око града на лазе се бројна стабла разних воћака. Бијело Поље је иначе општина са највише стабала јабука у Црној Гори. 

У околини се налазе и планине: Бјеласица,Лиса и Пештер.Лиса је једнаод најрудоноснијих планина у Црној Гори,међутим ти ресурси још нису истражени. Бјеласица је погодна за развој туризма, као и за гајење стоке у летњем периоду (катуни). Катун иначе представља колибу у којој се борави преко лета,док би стока била на испаши по планини. Зими то није могуће због великог снега. Крај обилује ендемским врстама и има разноврсну флору и фауну,а природа је бајковита. На територији општине налазе се бројни извори минералне воде,они су нажалост у већини случајева запуштени.

Град има бурну историју. Први пут се помиње као Никољ Пазар,у средњем веку,као свратиште дубровачких трговачких каравана. На том месту данас се налази приградско насеље Никољац и црква Светог Николе,задужбина српског краља Милутина из светородне лозе Немањића. Бијело поље је баштина Немањића, династије која је у средњем веку владала Србијом. Од њихових времена па до данас Лимска долина је окићена православним манастирима, храмовима и црквама. На брежуљку, око којег се развио град, налази се црква Светих апостола Петра и Павла. Њу је саградио 1196. године кнез Мирослав, брат Стефана Немање родоначелника династије Немањића. У њој је писано Мирославово јеванђеље. Писао га је дијак (ђак) Григорије за свог господара кнеза Мирослава. Данас се чува у Народном музеју у Београду а један лист и у Сант Петербургу,у Русији. Ова светиња служила је и као преписивачка школа.

Након пада православних балканских држава под отоманску власт, Бијело поље добија назив Аково, а црква Светог Петра бива оскрнављена и претворена у џамију. Том приликом јој је порушена јужна кула. Данас се вољом народа и Божијим благословом обнавља и враћа јој се првобитни изглед.

Бијело Поље је 1918.године ослобођено од Турака.. Познато је да су Турци вршили асимилацију словенског становништва. Данас имамо заоставштвину из тих времена. Око 40%  становништва је мухамеданске вероисповести.Без обзира на верске разлике у Бијелом Пољу се живи са међусобним разумијевањем и поштовањем различитости. Људи овог краја су пријатни,гостољубиви и добри домаћини.

Дан општине је 3.јануар,у знак сећања на 3. Јануар 1945. када су га снаге Народноослободилачке Војске Југославије ослободиле у Другом Светском Рату. У градском парку налази се споменик борцима палим за слободу.

Руски превод можете да прочитате ту.