Географија Србије

Више од 80% територије Србије се налази на Балканском полуострву, 20% припада Панонској низији. Укупна дужина границе износи 2.397 километара, од којих је 1.717 км сувоземних и 680 км речних (од тога са Румунијом 544 км, са Бугарском 371 км, са Македонијом 252 км, са Црном Гором 236 км, са Албанијом 122 км, са Босном и Херцеговином 391 км, са Хрватском 315 км, са Мађарском 151 км).

1_35.jpg

Планина Ђеравица.

Топографија државе је разноврсна. На северу Србије доминирају равнице. Петнаест планина у Србији су више од 2 000 метара надморске висине. У Србији се пружају четири планинска ланца. Динарске планине заузимају већи део територије на западу, простирући се са северо-запада ка југо-истоку. Стара Планина и Источно-српске планине се налазе на истоку, одвојени су од Динарских планина реком Моравом. На југу се налазе старе планине – део Родопских планина. Највиши врх у Србији је планина Ђеравица (2 656 метара).

Већи део Србије припада сливу Дунава (81.646 km² тј. 92.4%), који и сам протиче кроз северну Србију дужином од 588 километара. На равници Дунав има вијугаво кретање ширине од 300 до 1200 м, дубине од 2 до 19 м и прилично мирног тока. Тамо где река пролази кроз Карпатско-балкански планински ланац канал се сужава до 150 м, дубина расте и до 82 м а брзина тока достиже 5 м/с. На равници изнад ове области за време сливања воде њен ниво се значајно повећава и бивају велике поплаве.Осим Дунава пловне реке су Сава (206 км), Тиса (168 км), Бегеј (75 км), а делимично су пловне Велика Морава (3 км од 185 км) и Тамиш (2 км од 101 км). Остале велике реке су Западна Морава (308 км), Јужна Морава (295 км), Ибар (272 км), Дрина (220 км) и Тимок (202 км). Део југа Србије припада сливу река Бели Дрим у Метохији и Радика у Гори (4.771 км, 5.4%) које теку ка Јадранском мору. Сливови река Пчиња, Лепенац и Драговиштица на југоистоку Србије припадају егејском сливу. У Србији је изграђен и читав низ вештачких канала, који служе за одбрану од поплава, наводњавање земљишта итд. Њихова укопна дужина износи 939,2 км. Највећи систем канала је Канал Дунав—Тиса—Дунав, којем припада и Велики и Мали Бачински канал.

2.jpg.jpg

Национални парк Копаоник.

Највеће језеро у Србији је Ђердапско, његова површина износи 253 км² од којих 178 км² на територији Србије . Највеће природно језеро је Бело језеро са површином од 25 км². Највеће острво у Србији се налати на Дунаву, близу Костолца. У Србији такође постоје и водопади а највиши је Јеловарник (71 м) који се налази у националном парку Копаоник. Други по висини је водопад Пиљски водопад (64 м) на Старој планини.

3_0.jpg

Река Увац.

Клима Србије зависи од њеног географског положаја. Србија се налази на Балканском полуострву, окружена топлим морима (Јадранским, Егејским и Црним). Још један важан фактор који утиче на климу Србије је рељеф. У Србији преовладава континентална клима на северу, умереноконтинентална на југу и планинска клима на планинама. Зиме у Србији су кратке, хладне и снежне, док су лета топла. Најхладнији месец је јануар, док је најтоплији јул. Просечна годишња температура је 10.9 °C. Просечна годишња количина падавина је 896 мм. Кише падају највише у јуну и мају.