О Србији

Застава

image_0.png

Грб

image.gif

Република Србија је држава на југоистоку Европе, у централном делу Балканског полуострва и нема излаз на море. Од 2000. Године је члан УН-а, а 1. Марта 2012. Године је званично добила статус кандидата за чланство Европске Уније.

Престоница је Београд.

Према Уставу Србије у њеном саставу се налазе две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. У складу са УН резолуцијом 1244 Савета Безбедности од 1999. године Косово се налази под протекторатом УН-а и Српска власт нема контролу над територијом.  Привремене институције локалне власти, у којима су Албанци чинили већину, једнострано проглашавају независност покрајине 17. фебруара 2008., коју је признало 98 држава чланица УН-а. Србија је одбила да призна суверенитет Републике Косово.

На северу Србија граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, на западу са Хрватском и са Босном и Херцеговином.

Територија Србије је подељена на 29 и територију града Београда, који се дели на општине. Сваки округ има главног представника који је директно одговоран пред Владом Србије. На територији аутономне покрајине Војводина налази се 7 округа: Сремски, Севернобанатски, Јужнобанатски, Средњебанатски, Севернобачки, Западнобачки и Јужнобачки који су сачињени од 45 општина. На територији Косова и Метохије налази се 5 округа: Косовски, Пећки, Призренски, Косовскомитовачки и Косовскопоморавски који су сачињени од 29 општина. На територији централне Србије налази се 17 округа: Борски, Бранчевски, Зајечарски, Златиборски, Колубарски, Мачвански, Моравички, Нишки, Пиротски, Подунавски, Поморавски, Пчињски, Расински, Рашки, Топлички, Шумадијски, Јабланички и округ Београда који су сачињени од 137 општина.

На основу пописа становништва из октобра 2011. године број становника Србије је 7 120 666 људи. Становништво је распрострањено по регијама Србије на следећи начин: Север Србије – 3556 хиљада људи, од којих је у београдској регији 1639 хиљада људи, војвођанска регија – 1917 хиљада људи, Југ Србије – 3565 хиљада људи, од којих у Шумадији и Западној Србији 2013 хиљада људи, Јужна и Источна Србија – 1551 хиљада људи. У податке о броју становника Србије се не урачнавају становници Косова и Метохије и Албанци са југа Србије који су бојкотовали попис.У самопроглашеној „Републици Косово“ попис је био извршен лета 2011.године, а број становника је био 1 733 872 људи. Већина становника самопроглашеног Косова су Албанци, друга по броју етничка група су Срби. Север Косова се није пописивао, а по неким проценама тамо живи око 68 000 људи од који су већина Срби. По неким проценама око 300 000 људи је напустило Србију током '90-их година, отприлике 20% од њих имају више образовање. Због ниског наталитета и исељавања младих Србија улази међу десет земаља са највишом просечном старошћу. Осим тога, Србија има једну од најнегативнијих стопа раста броја становника у свету.

Званични језик је српски. Користе се како и ћирилично (вуковица), тако и латинично писмо. У складу са Уставом земље у Војводини се такође користе и мађарски, словачки, хрватски, румунски, украјински и русински, а на Косову и Метохији српски и албански.

Устав и закони Србије гарантују верску слободу. Главна религија, коју исповеда више од 80% становништва, је православно хришћанство.

Химна Србије је мало измењена химна Краљевине Србије „Боже правде“. Текст химне је написао Јован Ђорђевић на музику Даворина Јенка 1872.године. Од 1878. до 1918.године је била званична химна Краљевине Србије. Од 1918. до 1941. заједно са химнама Хрватске (Lijepa naša domovino) и Словеније (Naprej zastava slave) служила је као химна Краљевине Југославије. Сада је поново званична химна Србије (уз одређене промене у тексту). Инструментална верзија се користи као химна Републике Српске у саставу Босне и Херцеговине, а раније се користила као химна Републике Српске Крајине на територији Хрватске.

Боже правде, ти што спасе
од пропасти досад нас,
чуј и одсад наше гласе
и од сад нам буди спас.

Моћном руком води, брани
будућности српске брод,
Боже спаси Боже храни,
 српске земље, српски род!

Сложи српску браћу драгу
на свак' дичан славан рад,
слога биће пораз врагу
а најјачи српству град.

Нек' на српској блиста грани
братске слоге златан плод,
Боже спаси, Боже храни,
 српске земље, српски род!

Нек' на српско ведро чело
твог не падне гнева гром,
благослови Србу село
поље, њиву, град и дом!

Кад наступе борбе дани
к' победи му води ход,
Боже спаси, Боже храни,
 српске земље, српски род!

Из мрачнога сину гроба
 српске славе нови сјај,
настало је ново доба,
нову срећу, Боже дај!

Отаџбину српску брани
пет вековне борбе плод,
Боже спаси, Боже храни,
моли ти се српски род!